O TRIJANONU SEDAM GODINA NAKON NASTANKA

Prošlo je sedam godina kako je nastao roman ''Trijanon''. Do sada se na ovim stranama dosta pričalo o njemu.. Dajana Diverno kaže kako ga je tokom 2017 pročitala i da joj je bilo zanimljivo da ga čita nakon toliko vremena. Usledela su nakon Trijanona brojna dela, jer Trijanon nije jedini... : ''Zanimljivo je bilo videti ponovo to delo, ali ovog puta sam se trudila da ga vidim kao čitaoc, iako to doduše nije u potpunosti moguće. i iskreno, ne sećam se svih političkih dešavanja u 2010 godini, niti ko je bio najomiljenija ličnost, ali mislim da je ono po čemu pamtim tu godinu upravo - roman Trijanon.''
Iako do sada nije snimljen film na osnovu dela, Dajana kaže da za dobre stvari uvek treba malo više vremena

2016-2017 prevodiNa slici vidimo prevode romana i drugih dela Dajane Diverno. Dajana kaže da kada je u aprilu 2016 prvi put pomenula predstavljanje po različitim književnostima, da je imala utisak da tada niko ni ne veruje u celokupnu priču. Na slici je 18 dela, i Dajana želi da ih predstavi širom sveta uskoro. Hvala svima koji su čekali

Od romana koji se nalaze medju ovom skupinom su romani prevedeni na madjarski jezik TRIANON i ÁLLAMFÓT SZERETTEM

UVRŠTEN U SVETSKE EDICIJE ''TRIJANON 3'' ILI POZNATIJI NAM KAO ''VOLELA SAM PREDSEDNIKA''

Roman Trijanon III iz 2011 ili poznatiji nam kao Volela sam predsednika, Dajana je rešila da uvrsti u svetsku ediciju. Pisan s 2 meseca zakašenjenja, jer je u to vreme ili malo ranije, preminula Dajanina baka Marija, pa joj je trebalo vremena da nastavi dalje s radom, upoznaje nas s trećim Trijanonom iz istoimene edicije. Dajana bi inače volela da ga vidi kao film, ali i na drugim jezicima

NIKAD VIDJENI ZAJEDNO - TRIJANONI IZ 2010 GODINE

Roman Trijanon na madjarskom, latiničnom i ćiriličnom pismu nikad nije vidjeni zajedno. Inače na području Subotice, mestu gde je rodjena Dajana Diverno se koriste ova tri pisma u ravnopravnoj ravni. Do sada nikad nije predstavljen roman TRIJANON 3 na madjarskom jeziku i prvi put ga vidimo, ali u kopiranom obliku rečima prevodioca Anike Rem. Dajana ima triologiju Trijanon koja i nakon 6 godina još uvek budi jednaku, možda čak i veću pažnju nego pre

SVI TRIJANONI NA JEDNOM MESTU

Do sada nismo imali prilike da ih vidimo na jednom mestu ali eto i to konačno - svi Trijanoni 1-2-3 na jednom mestu, inače predviđeno je planom za prezentacije i rad u 2016 godini. Kao kompletna edicija ''Trijanon''

1. Trijanon

2. Poslednji sekund za Brašov

3. Volela sam predsednika

- ova dela nisu apsolutno nikad promovisana

Pojedina dela Dajane Diverno za madjarske promocije, s romanima koji se celi ili delom dešavaju na tlu Madjarske ili su prevedeni na madjarski jezik

 IDEJNA VERZIJA DELA NA MADJARSKOM JEZIKU

MOŽDA NA JOŠ NEKOM JEZIKU

Roman kog nismo čitali, ali eto, znamo da postoji. Dianna Divernoe razmišlja da li da ga prevede na još neki jezik. Možda francuski ili engleski, kao i da se takmiči s ovim delom na međunarodnim manifestacijama. Delo pripada ediciji Karpatski visovi i već nekoliko godina ga znamo i kao Trijanon 3
U narednih par dana moguće da objavimo neki odlomak na mađarskom jeziku. Do sada nijedan od Trijanona nije išao na takmičenja niti je dobio neku nagradu. Sem ovog - ima zahvalnicu!

 

Kako smo rekli neki romani su na mađarskom jeziku. Prevod je radilo više različitih prevodilaca. Dajana Diverno treba ovog proleća (maj) da promoviše svoja dela u Mađarskoj. Do sada nikada nije tamo nastupala, niti se predstavljala s svojim romanima, i uglavnom je nepoznata mađarskim čitaocima.

TRIJANON NA MAĐARSKOM JEZIKU

Roman Trijanon 1 Dajane Diverno je preveden na mađarski jezik. Očekuje se skoro objavljivanje i u Mađarskoj ovog istorijskog dela

(V fejezet)
Budapest, Magyarország
1919.esztendő

A nagy palota előcsarnokában, amely a Duna partján helyezkedett el nem volt senki, kivéve egy írnokot, aki Dunafalvi László írodája előtt ült egy padon. Az írnok, úgy tizenkilenc éves, néhány percig maga elé nézett, az iratokat figyelte, melyeket kezeiben szorongatott, majg, ahogy nyilt az ajtó és miután beszúlitottak, nekibátorodott és bement.

Ez volt első lépése, első vizsgája melyet lekellett tennie és ideges volt. A homolkán apró izzadságcseppek jelentkezdtek, melyeket kezével töröltle. Fekete öltönyt viselt és barna mellényt, melyet néhány évvel ezelőtt a nagypapájától örököt. Mégjobban szorongatta a dokumentumokat, kék szemeivel futólag nézett kőrbe az irodán, amelyben Dunafalvi miniszter volt található, a minisztert tisztelték a felső, magyar körökben, külömösen pillanatnyi, politikai nézetei miatt és mert a demokratákkal szimpatizált.

Dunafalvi László miniszter néhány percig nyugodtan szemlélte az imokot, miközben, széoIrással levelet írt barátjának Versaillba.

- Ülj le, Mihály – parancsolta határozott hangon gyorsan felmérte az ifjú szerény öltözékét, majd ismét a levélirás melyet azon a reggelen többször elkezdett a levélirást állanóan abbahagyta különböző kötelességek, látogatások miatt Kissé mérgelődött, de mégis szívélyes és nevetős volt

PREDGOVOR ''TOPAZ U KREMENU''

Kao prava negovateljica zanimljivih, istorijskih štiva kultne tematike Dajana Diverno nam se prikazuje kroz zanimljiv podprostor – Francuske monarhije. Karakter romana se kroz suptilnu tematiku ne menja kroz roman, jedino se naslućuju niti priodadate kriminalistike, kao i klimave noge romantike. Romantika je u ovom delu ponešto zaglušena, kao da se nalazi na drugom mestu, jer je prvo mesto ovog puta ostavljeno za tada jasni materijalizam.

 

Delo ''Topaz u kremenu'' je izniklo iz prethodnika, dela Poslednji sekund za Brašov, kao i monodrame koja je bila scenski ovekovečena nekoliko puta pred publikom.

 

Roman ''Topaz u kremenu'' na trenutke u svojim redovima odiše i mistikom, kao i umetničkom slobodom da se određeni likovi, iako je sve čar imaginacije, prikažu u segmentima u kojima su već i prikazani. Pojedini elementi nam prikazuju i pomalo izumrli, gotski dekor, ali određeni delovi dela imaju i naglašene akorde ponešto tananijih, sentimentalnih nota u sebi.

Dvorski elementi potpunuju literalne elemente ovog romana, a kroz brižljivo prikazane epizode oseća se da se autorka, inače poznata po kriminalnim štivima, ovog puta okreće prema čitaocima koji su ljubitelji istorijskih, sentimentalnih, monarhističkih dela. U žarkoj želji da nas nagradi s još nekim romanom s monarhističkim notama, ostaje nam da preporučimo delo Topaz u kremenu književnog maestra Dajane Diverno, svim ljubiteljima pisane reči.

DAMA I TOPAZ

Roman Topaz u kremenu pripada ediciji Biseri Armansona. Roman je nastao na osnovu dela-predstave-monodrame Poslednji sekund za Brašov, koji je poznatiji i kao Madam de Montespan. Kao sekvence za rad na delu korišteni su i motivi prvog dela romana Trijanon (vreme nastanka dvorca) Dianna Divernoe je roman odradila za dve nedelje i počela ga pisati 5.Oktobra 2014 godine. Roman je ozbiljnije tematike.



Roman Dama od leda nećemo posebno predstavljati, jer smo ga pre tri godine predstavili kratkim opisima, odlomcima i kritikom pesnika Ratka Belića. Roman je humorističke sadržine i istorijski. Pripada ediciji Večiti klasici. Nastao je na osnovu istinite priče o ljubavi dvoje ljudi iz različitih zemalja.

DAMA OD LEDA

Večeras, najkasnije u toku sutrašnjega dan štampa se delo Dama od leda Dajane Diverno. Reč je o francusko-mađarskom delu koje se događa pre skoro 100 godina. Delo je nastalo na osnovu istinite priče, ali je Dajana izmenila imena ljudi kao i okvir radnje.

PREOSTAJE JOŠ MAĐARSKA VERZIJA

Trijanon, kapitalno delo Dianne Divernoe, sada vidimo i u ćiriličnoj verziji. Preostaje još da se odradi i mađarska verzija, kako bi ona napokon uspela da ostvari svoj san da vidi ovo delo na barem nekoliko jezika. Roman je, podsetimo se napisan leta 2010, objavljen je 2011 godine u prvoj knjizi ovog dela.

Deo romana Trijanon 1 prevod na mađarski jezik je odradila Anika Rem još 2011 godine. Nadamo se da će skoro biti objavljena i mađarska verzija romana.

Iz dela Poslednji sekund za Brašov, koji takođe pripada kapitalnoj ediciji, proizašao je roman francuske književnosti Topaz u kremenu, rađen po istoimenoj predstavi ili kako je neki nazivaju monodrama Madam de Montespan

JESENJA STVARALAČKA ISTRAJNOST

Romani ''Topaz u kremenu'', ''Dama od leda'' i ''Boja staklene ponoći'' su u procesu dorade i štampe.. Delo ''Boja staklene ponoći'' je kriminalističke sadržine. Na roman ''Dama od leda'' recenziju i kritički osvrt na roman je radio Ratko Belić. Po predstavi ''Madam de Montespan'' (Poslednji sekund za Brašov) napisan je roman ''Topaz u kremenu''.

Dajana Diverno svoj plodonosan stvaralački potencijal zasniva na neumornosti, upornoj istrajnosti, kao i želji da ostavi trag u vremenu

VOLELA SAM PREDSEDNIKA - PREDGOVOR NA DELO

Treći i poslednji u nizu Karpatskih visova, jeste upravo onaj kog bismo okarakterisali kao najuzvišeniji. Kako je pisac zaista bujne mašte, koja tako vešto ukombinuje različite priče i različite svetove, Dajana Diverno prethodno mora proučiti osnovne istorijske izvore. Dajanini romani i dela ''Karpatskih visova'' se temelje na nacionalnoj istoriji, a uočljiva je i autorkina sloboda u nameri da obradi određene istorijske trenutke koji su od bitnog značaja. U želji da izrazi i iskaže privlačnu poetičnost romanse koju obrađuje, Dajana čak u određenim delovima romana izneverava horizont psiholoških motivacija koje su stub ili pokretač radnje i situacije, a čak i istorijski realizam davajući svemu tome suptilnije, i tajanstvenije nijanse (u ovom slučaju se misli na zagonetnu smrt pesnika Sergeja Jesenjina)
Čitaocu će ovo delo verovatno delovati kao plod čiste fikcije, a na literalnim nitima jeste uočljivo kako u određenim delovima romana ''Volela sam predsednika'' izbija surova patetničnost, strast u jednom segmentu preovladava nad razumom, a ono što su najočitije oznake ovog romana jeste melodramična romansa koja svoj kraj pronalazi u smrti...
Iako se kroz delo ''Volela sam predsednika'' uočava nit koja povezuje glavnu junakinju u ovom slučaju Auroru s smrću Sergeja Jesenjina ( neizbežno je pomenuti da je očito da je autorka volela i cenila rad pomenutog pesnika kroz svoj život). Jasno je kako je ta nit istaknuta samo da bi se smrt velikog ruskog pesnika značajno produbila. Iako je Sergej Jesenjin u ovom delu samo sporedan lik, bitno je pomenuti kako je Dajana opisala određen deo njegovog života i uporedno s njim prikazala čak i Isidoru Dankan, njegovu suprugu koja je bila čak 18 godina starija od njega.
 Delo ''Volela sam predsednika'' pripada Karpatskim visovima, mada je za razliku od prva dva dela gde govori o Trijanonskom mirovnom sporazumu, uočljivo kako u ovom trećem toj problematici prilazi na suptilniji i nežniji način, gde ljubav sad stavlja u prvi plan, a tek potom ono što se Prvim svetskim ratom izgubilo ili promenilo na svetskoj i evropskoj sceni. Rusija je nakon prvog svetskog rata takođe izgubila neke teritorije jednako kao i Mađarska, i Dajana nam to prikazuje... Likovi u delu svemu tome prilaze drugačije, svesnije bez toliko krzamnja i histerije kao što je tome prilazila junakinja dela Trijanon – Veronika Dunafalvi.
 
Pišući ediciju koja se razvija na slavensko-romansko-ugarskoj transverzali Dajana nam objedinjuje istoriju Rusije i Ugarske, i Rumunije u jedan veliki začarani krug gde se vidi kako granice izmišljanja i kreativnog stvaranja mogu nadvisiti i sve one barijere i linije koje bismo predstavili i postavili pred sobom. Pristup delima ovakve vrste je težak, posebno zato što s sobom uvek nosi one važeće argumente koji govore o tome da je jedna stvar koju je autorka želela s tim delom učiniti za samu sebe,a sasvim druga stvar je šta će to delo učiniti samo s sobom kad se nađe na vetrometini književnih mislica i literalnih kritičara, istoričara i umetničkih duša.
Ako ništa drugo delima ''Karpatskih visova'' i prvenstveno delima kao što su: Trijanon, Poslednji sekund za Brašov i Volela sam predsednika, Dajana piše za istoriju. Dok je pisala dela često je znala govoriti kako ih ne piše za sebe, već za pokoljenja koja dolaze, jer će dela nadživeti i nju i generaciju koja je stasala s njom... Mnogi od onih koji su s nestrpljenjem iščekivali roman ''Trijanon'' bili su zaprepašteni kada su nakon magle koja se postepeno razišla uvideli da to nije samo jedan roman, već pravi književni gorostas nazvan po velikom evropskom planinskom masivu s kojim kao da i sama auotrka pokušava da izađe na književni i večiti bostan.
Takođe delima ''Karpatskih visova'' posebno ovom Trijanon-triologijom Dajana nam ipak dokazuje kako na jednak način može obraditi temu Mađarske, Rumunije i Rusije, i da u svom radu nema pristranosti koja bi se mogla pripisati s obzirom na ozbiljnost datih i vešto obrađenih tema.

UJEDINJENA PANONSKA MONARHIJA

Udruženje građana Ujedinjena Panonska Monarhija je dobrovoljno, nevladino, multikulturno udruženje osnovano radi ostvarivanja ciljeva iz oblasti kulturno umetničkog rada baziranog na poštovanju nekadašnjih običaja s prostora Vojvodine. Udruženje se bavi običajima i kulturom starosedelaca od pre stotinu i više godina.  Naš cilj je ostvarivanje saradnje s udruženjima, nevladinim organizacijama i savezima sličnog karaktera, školama i fakultetima i ostalim vladinim i nevladinim sektorima. Planiramo organizaciju izložbe svojih članova, kulturne manifestacije, balove, kolonije, stručne skupove, seminare i druge vidove edukacije na temu umetnosti i kulture na lokalnom ali i međunarodnom nivou. Objavljivanje publikacija koja se odnose na kulturu, umetnost i umetnike koji poštivaju običaje nekadašnje Vojvodine.
U okviru udruženja postoje klubovi pisaca, istoričara, sekcije i drugo.

Naš simbol je crveno-ružičasta ptica feniks s raširenim krilima u crvenom krugu. Postoji naš  logo ali i grb.

Član udruženja može biti svako ko prihvata ciljeve udruženja.




     S poštovanjem,
      Predsednica udruženja Ujedinjena Panonska Monarhija
         Dajana Anastazija Diverno

Link
http://ujedinjenapanonskamonarhija.weebly.com/

KORAK, DVA, TRI, ČETIRI.... PAŽNJA - SNIMA SE!

Nakon godinu dana od kad je snimljeno nekoliko kadrova, nije se snimalo, ali sada će se nastaviti s snimanjem filma MEMOARI MRTVE BALERINE, mađarsko-ruski film, smešten u kraj Prvog svetskog rata. Rađen po romanu, koji je nekima poznatiji i kao Trijanon 3.
Dogovoreno je snimanje, koje neće trajati duže od 10-14 dana, montaža, svetlo, dorada snimka, uvodne i završne špice. Ostaje da se tekst doradi, kao i da glumci dobro savladaju uloge koje su im namenjene. Još se nije našla glavna glumica, koja bi glumila balerinu Auroru, glavnu junakinju dela.
Delo je najpre osmišljeno s tragičnim krajem, ali na naogovr čitalaca i ljudi koji su upoznati s istoimenim, Dajana Diverno je promenila kraj.(Više nije tragičan)
Ovo nije prvo delo koje je izmenjeno, tako do sad imamo dve verzije Jaganjaca u srebrnom smiraju, a takođe obrnuta je verzija i dela Tajne strasti grofice Razaski, skraćena je verzija štampanog dela Vilhelm Gustlof.....
Nadamo se da će nakon godinu dana čekanja film stati na noge, napokon, a vremenom i biti pred očima gledatelja.

NIKAD NISAM NIGDE PRIPADALA, A TREBA DA PRIPADAM

ILI KAKO ĆU S SVOGA – DA POSTANEM DOĐOŠ – DAJANA DIVERNO

Iskreno nikad nisam nigde pripadala, a trebalo bi da pripadam, da se karakterišem da sam nečija književnica. Mađarska književnica? Hrvatska književnica? Mađarska književnica iz Vojvodine?
Za početak rođena sam u Autonomnoj pokrajini Vojvodina, u gradu Subotica, od roditelja hrvata (otac i majka), a od nekih predaka mađara.
Pisala sam ko dete za sebe, maštala sam da ću biti najveći pisac sveta, da ću imati 300 objavljenih književnih dela, da mi neće biti ravne i tako dalje. Svoj prvi roman sam objavila 2006 godine u decembru, to je delo Marokanska princeza. Pisano je našim narečjem, mešavinom, takozvanim srpsko-hrvatskim jezikom s dosta hrvatskih reči.
Godine 2005 je Evropski parlament poslao rezoluciju kojom je traženo da se postave granice Autonomne pokrajine Vojvodine i da se da autonomija. Nisam imala potrebu da se deklarišem, da se izdvajam da sam hrvatska ili mađarska književnica. Zašto? Rođena sam ovde u Vojvodini, išla sam u vojvođanske škole, i nisam imala potrebu niti želju da se dokazujem Hrvatskoj ili Mađarskoj jer ni ne živim kod njih. Čak i da uzmem ta državljanstva – biću kako mi to zovemo – dođoš, nikad punopravna, niti ću ikad moći ostvariti svoje ciljeve. To je bilo jasno. Brojni su primeri mađara iz Vojvodine koji su već prošli tako u Mađarskoj, jer nisu mađarski mađari već vojvođaski mađari. I to je velika razlika. Zato se do sada nisam deklarisala, niti sam ikad igde i pripadala. Čekala sam da moja Vojvodina bude zasebna, da budem ono šta sam i odakle sam.
Međutim EU je tu rezoluciju poslao još 2005 godine Vladi Srbije i svima, dokument se može naći i na internetu.
Prošlo je skoro 10 godina od tada, jedna decenija, dugo vreme, i ništa se nije dogodilo.
Zato ću sad konačno da pokušam da negde pripadam, da budem nečija književnica, nikad punopravna, nikad prihvaćena s odobravanjem jer ću biti samo običan dođoš kom će se naći gomila zamerki i mana
Tako nije samo meni, tako je mnogim mladim ljudima koji su rođeni ovde.

Dianna Anastasia Diverno

KO BUDE UPORAN, SAČEKAĆE I NJENU PREDAJU..... AL TEK ZA JEDNO 40 GODINA

Najzanimljivija je bila Dajanina izjava:
''Neki bi najradije da me vide kako dižem ruke od svega, kako ostavljam sve to s strane i kažem P-r-e-d-a-j-e-m  s-e! Žao mi je, ali bojim se da te reči u ovoj sezoni neće još čuti. Tek kad i poslednji Trijanon bude bio ekranizovan i kad budem dobila SVE filmske i književne nagrade, i kad sve to bude prihvaćeno s svih strana, onda ću reći: ''Eh sad je stvarno gotovo! Predajem vam malo ovu temu!''

(2010god)

OD TRNJA DO ZVEZDA - ČAROBNA SNAGA BROJA 8

TRIANON / MAĐARSKI IZDAVAČI

Delo Trianon 1 i 3 je prevedeno na mađarski jezik, do sad nije objavljeno u Madjarskoj, niti je poznato mađarskim izdavačima. Dajana Diverno trenutno traži izdavača u Mađarskoj za dela Trianon1, Trianon 2 i Francia csok, kog bi ujedno i promovisala u Budimpešti, jer je već objavljen 2011 godine kod nas. Prevod dela Trianon je delom uradila Anika Rem. Aktuelan će uskoro biti i prevod dela Poslednji sekund za Brašov. (delo Poslednji sekund za Brašov je preveden na nemački jezik do sada)
Madjarska čitalačka publika ne poznaje Dajanu Diverno.
Nadamo se da će dela biti objavljena do polovine 2014 godine.

DAMA OD LEDA / Komedija za ljude koji misle

TRIANON - DAJANA DIVERNO

Divne letnje praznike i odmor je najbolje provesti uz lepo, istorijsko delo kao što je to Trijanon. Delo mađarske književnosti, govori o raspadu nekadašnje Ugarske, odvija se u vremenskom razdoblju od 1919 do 1922 godine. Brilijantno delo Dianne Divernoe - Trianon, prvi deo istoimene triologije (podeljen u tri knjige) napokon pred nama i šta drugo reći, jer smo toliko pisali o njemu - sem da ga vredi pročitati. Dajana Diverno je povodom njega rekla (prenosimo tekst na poslednjim stranama trećeg dela)

''U određenim delovima služim se istinitim događajima, pominjem istorijska dešavanja koja su se doista i odigrala. Svi ostali likovi knjige i sama radnja su plod moje fikcije i mašte.

 

Moja iskrena i od srca dana zahvalnost svima onima koji su ovim teškim trenucima stvaranja i objavljivanja ovih dela bili uz mene. Ja znam šta bih htela od svog dela dok ga stvaram, ali ja ne mogu znati kakav će on odjek imati u čitalačkoj publici. Da bi se neko delo ocenilo, potrebno je dati mu određeno vreme. Vreme je najbolji i nepogrešivi pokazatelj''

 

                                               Dianna Anastasia Diverno

TRIJANON 3 / ODLOMAK ROMANA

TRIANON 2 I TRIANON 3 PRED VAMA

Avgust 2013 godine, kako smo obećali tako i činimo sve da bar veći  deo tog i obistinimo. Trianon 2 i 3 iz prve knjige Trianon triologije treba da se nađu pred nama. Kada će sajt startovati s radom, to ne znamo tačno. Bilo je planova, međutim do daljnjeg se odlaže.

JUN 2013 – 18 DELA DAJANE DIVERNO ĆE UKUPNO BITI PRED VAMA

Svakako da se može konačno očekivati neki njen snimak, kao i medijsko pojavljivanje. Najavljena je već i konferencija Trijanon (sva 3 dela), neke nove slike i rad na drugim delima, konkursi, takmičenja, obaranje Ginisovog rekorda, snimanje i drugo.

Dakle mnogo tog je pred njom. Romane već možete nabaviti i u Beogradu (na nekoliko prodajnih mesta), Subotici (Plato i knjižara Danilo Kiš, kao i knjižara Limbus na Korzou)...

Trianon 2 i Trianon 3 očekivajte u avgustu 2013 godine, u drugoj polovini meseca.

LEKTURA TRIJANONA

Pokušali su uništiti Dajanin rad, ali - bezuspešno. Jedino su je malo usporili ali ne i zadržali.

Drugi i treći deo Trijanona ulaze polako u fazu lekture, očekuje se da će biti objavljeni u avgustu 2013 godine, otprilike u ono isto vreme kad se Dixie napokon smisli da uzme mađarsko državljanstvo. Da se podsetimo ona je februara 2011 godine zakazala za oktobar 2011, što je međutim i otkazala uviđajući da nikake vajde od tog državljanstva neće imati.

Najverovatnije će krenuti u drugoj polovini avgusta 2013 godine.

Takođe za sve radoznale, Trijanon planira da tokom svoje nadamo se dugogodišnje karijere prevede na što više svetskih jezika. Nadamo se uspehu. U svakom slučaju - hajde polako i da startujemo s tim, karijera je duga, i mnogi žele da saznaju sve o Trijanonu Dajane Diverno

SVA 3 TRIJANONA LEPO NA JEDNOM MESTU. ŠTO JE SIGURNO, SIGURNO JE.

3 dela prvog dela Trijanona

POKUŠAJ OBARANJA VISOVA

Dakle čovek u današnjem svetu mora biti spreman na sve.
Pokušan je tehnološki napad na ediciju mađarskih dela koja nosi naziv Karpatski visovi.Na  jednom flešu na kom je Dajana Diverno držala svoje stvari, slike i dela pre nešto više od mesec dana, pokušano je da putem prevare bude sve izbrisano. Dajana nije mnogo govorila o tome, uvek probleme drži za sebe, ali sve je izregulisano, jer postoje kopije dokumenata.
Do sada je bilo raznih strka i smicalica kad se pomene ili objavljuje bilo koji Trijanon (sva sreća po neka lica da ih ima samo tri), počnu rzana previranja, pretnje i tom slično. Ništa novo. Ništa čudno. Ali da se neko, kaže Dianna Divernoe, tako prestravljuje od istorijskih dela gde su akteri većinom izmišljeni pa to je stvarno za čuđenje!

Uskoro možete, od tri meseca kašnjenja, očekivati Trijanon 2,deo, ali i poslednji u nizu za kog se sprema iznenađenje. To su sve dogovori od januara 2013god.

TRIJANON 2 / ODLOMAK ROMANA - DAJANA DIVERNO

Robertini je došao tek sat vremena kasnije, već kad je Veronika imala utisak da postaje pomalo paranoična, da se nije baš tad s tim pismom i negde zagubio, da ga nisu pregazile kočije ili da je i zaboravio da odnese to pismo. Zanimljivo je kako ljudi u trenucima kada iščekuju nešto posebno bitno zapadaju u svet razne nedoumice i bajku hiljadu i jednog pitanja.
Robertini je došao s odgovorom kako će gospodin Kon u sakom slučaju tokom te nedelje, najverovatnije u sredu oko dva časa popodne doneti knjigu o Napoleonu i da mu je neprijatno što to nije uradio ranije.
– Da li je rekao još nešto? – upita Veronika kao da je zapravo očekivala pravi vodopad izliva ljubavi i nežnosti.
– Ne, samo to.
– Ali mu je bilo neprijatno zbog toga?
Robertini se zagleda u nju.
– Koliko neprijatno?
– On zna koiko meni znači Napoleon – rekla je to kao da je reč o njenom ocu ili bratu. – I ti to znaš!
– Znam gospođo.
– Onda?
– Bilo mu je neugodno, ali čini mi se kako gospodin Kon ima mnogo zanimljiva i preča posla o kojima razmišlja.
Zagledala se u njega relativno bledo.
– Misliš da ja nemam posla?
– Nisam to rekao gospođo.
Oči su joj se skupile od pritajenog gneva do toga da je uvek kad god bi bila sama s gospodinom Konomnjegov orlovski ispitivački nos morao da bude prisutan i sad je videla divan razlog da o tome povede razgovor.
– Vidiš Robertini, imam toliko posla da ni ona škripava kolica ne mogu da pogledam. Kako se i ne razumem previše, ne mogu da regulišem to škripanje! – prebacila mu je i osmehnula se.
Robertini se kulturno nakloni.
– Gospođo, ako je škripa toliki problem ja ću ...
– I ne samo to. Tavan se uopšte ne održava, baš sam bila gore, mislim da bi trebalo da se stvari koje su gore brišu najmanje jednom nedeljno, a ko će drugi bolje da barata s krpama i sunđerima za pranje od tebe! – osmehnula se kao da mu nudi nekakav fantastičan posao. – Obavezno od sada, pa nadalje tavan brišeš sredom oko podneva i popodneva, jesam li jasna?
Robertini je izgledao začuđen. Doduše, nije mu bilo druge.
– Naravno gospođo – naklonio se svestan da mu je ipak najbolje da što pre izađe iz sobe dok nije dobio nekakav novi posao – na tavanu sam sredom popodne!
– A što se kolica tiče... – pokušala je da nastavi primećujući da krenuo napolje.
– Kolica podmazujem utorkom ujutro – opet se naklonio i uveliko stavio ruku na bravu. – Želite li još nešto?
– Ne – odmahnula je glavom, svesna da će biti divno što će Robertini da pregleda tavan i prašinu i paučinu koja se tokom niza meseci tamo nakupljala. Divna razbibruga sredom popodne umesto čaja. Ništa lepše od desetine paukova i te tako krasne, sivkaste prašine koja čoveka tera na uzastopno kijanje – mislila je ona kao da je s tim dala Robertinuju neku novu značajnu, društvenu titulu.
Sada je, pošto je tada bio ponedeljak, imala vremena da smisli neku pametnu strategiju, nešto što bi sasvim opravdalo to da mu se ona baci u naručje, na grudi u topao i željni zagrljaj.
Da, zaključila je, s obzirom da po priči, dugo nije imao nikakvu vezu, logično bi bilo kako gospodin Kon sigurno jedva čeka da oseti strasnu ženu uz sebe koja ga uz to, možda, i voli. U svakom slučaju sada je svakakva strategija dolazila u obzir, čak i priča o Panonskoj niziji, motikama i volovskim zapregama. Zbog njega će, zaključila je brzo, po potrebi i terasu da renovira u stilu bakinog salaša. Ideja je pri tome bilo svakakvih.
Ipak bila je ustreptala.

4 PO 4

Za sve vas koji volite Dajanina dela, uskoro novi romani Fang i Poslednje venčanje iz edicije Bestseler, ali i Trijanon 2 iz edicije Karpatski visovi, kao i zbirke pesama iz edicije Lirika srebrnog pera. Dajana Diverno broji nekoliko edicija, najverovatnije će objavljivati 4 po 4 romana iz različitih edicija kako nijedna ne bi bila zapostavljena.

TRIANON - FENOMENALNO DELO DAME U ZLATNOJ HALJINI

Uvek postoje umetnička dela koja ocrtavaju nekog umetnika, dela koja ga predstavljaju svetu i javnosti. Dama u zlatnoj haljini, Dajana Diverno, nije uspela u svom naumu da ga predstavi na način na koji je ona toliko želela. Međutim, to nije razlog da ne vidimo i ovo delo pred nama u raznim oblicima. Sad je na redu latinična verzija, pa nemačka verzija za Poslednji sekund za Brašov, pa mađarska verzija Trijanona i tako dalje.

Objavljen u latiničnoj verziji, Trianon nije ništa drugačiji nego što je i bio. Fenomenalo delo dame u zlatnoj haljini nikad neće moći osvojiti zlato koje je ona htela, ali svejedno ostaje nam u amanet i sećanje.

Objavljen u okviru edicije Karpatski visovi, Kluba ljubitelja lepih umetnosti - Aliass. ISBN 978-86-87779-08-2

''Jednom,

Kad shvatimo kako više ni u čemu

ne možemo naći užitak i zadovoljstvo…

Jesmo li tada na apsolutnoj vlasti? ''

Elizabet - Džejn Hovard

 (roman ''Lice i naličje'')

 ODLOMAK DELA

Bilo je oko pedesetak ljudi, što dvorana, podanika, radnika, kao i saradnika arhitekte Žil Arden-Mansara koji su uzbuđeno očekivali da se i taj trenutak svečano ozvaniči. Kao što su svojevremeno u vreme Luj le Voa s oduševljenjem očekivali otvaranje dvorca Vo le Vikoma.

U kočiji iza kraljeve pristigla je i markiza de Montenjon koja je uvek skretala pažnju svojom otmenom i zanosnom pojavom. Kako je već sasvim navikla na običaje na dvoru kao i na pažnju, sada nije bila ni najmanje dirnuta time što je među svim dvorkinjama i dvorskim damama koje su bile prisutne izazivala toliku pometnju i pažnju. Svojim očima, u kojima se uvek ogledavao određeni vid pohlepe, pažljivo je tražila kralja Luja sve dok ga napokon nije pronašla kako uzbuđeno razgovara s arhitektom Žila Arden-Mansarom. Znala je da njegova opšta zainteresovanost za izgradnju dvorca postupno opada.

Znajući kako ne sme da ga prekida, a odlučna u tome da večeras porazgovara sa Lujem o umetnosti koja je nju zanimala, stala u red gde su bili i svi drugi, željno je iščekivala svoj momenat.

Površno je preletela preko temelja koji se nadzirao na svetlosti sunca koje je polako zalazilo i pod upaljenim fenjerima.

Samo zbog te svečane večeri, kralj je naredio da se donesu fenjeri kako bi sve obitavalo svetlom. Markiza de Montenjon nikako nije mogla da prozre njegovu odluku, jer pre svega: zar nije lepše obaviti predstavljanje neke tako beznačajne stavke kao što je sivi temelj u sred belog dana kada se sve vidi? Ovako će se, mislila je nervozno, sve izgubiti pod svetlom fenjera i mrakom koji je neizostavno morao da padne.

Skrenula je opet brz pogled prema njemu. Još uvek je nešto uzbuđeno razgovarao s ahritektom Arden-Mansarom.

''Zar to nisu mogli ranije? – pitala se nemoćno, ni sama ne znajući zašto toliko iščekuje da ti trenuci napokon prođu i ona se konačno vrati u svoju ložu. Primetila je da je druge dvorkinje posmatraju. Njena pažnja je bila usmerena na temelj dvorca koji se gradio samo zbog nje.

Konačno, na njeno olakšanje i mnogih drugih, Luj je konačno prišao temelju.

Nastao je tajac, svi pogledi su bili upereni prema njemu i ona je polako prilazila temelju. S druge strane se nalazila reka što je davalo posebnu draž ovoj građevini, već sada, dok je bila u početnom stadijumu gradnje. Mnogi su se pitali kako će izgledati kada se završi? I koliko će novaca da staje raskalašnog francuskog kralja?

– Dragi moji – počeo je on polako tražeći među svim likovima lik koji mu je bio toliko mio. Napokon je ugledao, stajala je iza barona de Montimera u delu gde su stajale počasne dvorske dame i posmatrala ga je. Pogled mu se ispuni istinskom pohlepom čim je ugledao njen raskošan dekolte i jarko crvenu haljinu kojom je sijala poput Venere u noći. – Okupili smo se kako bismo konačno videli ono o čemu smo pričali tokom zime, a kako bismo se sopstvenim očima uverili da i sve ono što smo govorili tokom proleća nije prazna priča. Dugo sam se razmišljao o tome kako napraviti, kako osmisliti jedan raskošan i poseban dvorac za zabave, kao što će to biti ovaj. Trijanon je pred nama – polako je prilazio temelju, praćen budnim okom okupljenih ljudi, koji jednako kao i markiza de Montenjon nikakvu lepotu nisu videli u tom sivilu od temelja.

Začuo se potom gromolik aplauz koji je poput ehoa odjeknuo na tom praznom prostoru.

– Nadam se da će vam se ideje koje je imao arhitekta Žil Arden-Mansari svideti, kao i izmene koje sam mu već večeras predložio. Nadam se kako ćemo već tokom naredne godine moći koristiti prostorije ovog divnog dvorca koji će biti predstavljen već na proleće 1688 godine. Želim da se tamo igraju sve igre koje budemo imali te godine, želim da svi sadašnji i budući posetioci dvorca osećaju kao kod kuće – nakon ove izjave među prisutnim ljudima odjeknuo je smeh. Čak je i osmeh krasio lice kralja Luja.

Skrenuo je ponovo pogled prema divnoj dami u crvenoj haljini, pokušavajući da se skoncentriše na govor kog je planirao tog jutra, govor koji se tokom burnog popodneva menjao u nekoliko različitih oblika. Na kraju je govorio govor koji mu je u tom trenutku dolazio na um, bez primisli da se i malo osvrće na ono što je zacrtao sebi već tokom jutra ili što je prvobitno izmenio tokom popodneva.

Na kraju je predstavio arhitektu Žila Arden-Mansara koji se osećao mahom zbunjeno pred očima tolikog broja  ljudi. Istupio je napred, prema temelju Trijanona. Dotaknuo ga je kao da je zamišljao veličanstvene prizore protkane od dodira tog temelja, a onda je rukom prošao kroz kosu. Bio je gospodin u pravom smislu te reči.

– Zahvalio bih vam se svima, a posebnu zahvalnost bih izrazio Veličanstvu koje je dozvolilo da iskažem svoje znanje i umeće koje se tiče arhitekture i prikaza jednog novog, modernog i savremenijeg dvorca za zabave. Dvorca kakav još ne postoji na teritoriji Francuske, koji će biti drugačiji, obavijen velom ružičaste mistike, dvorca u kom mi je dozvoljeno da iskažem svo svoje arhitektonsko znanje i umeće. Iako ovaj skelet Trijanona, samo početna faza zapravo – u vašim očima – stavio je pri tome ruku na grudi izražavajući pri tome stepen značajnije treatralnosti – ne deluje posebno, drugačije, ne prikazuje sve ono što sam zamislio, zapravo ni ne može prikazivati. Ali ipak mi je drago da vam predstavim drugačiju građevinu koja će vam prilikom parada, zabava, okupljanja i sastanaka sigurno oduzimati dah, a koliko vama toliko i našim budućim pokolenjima koje će nas se sećati dok budu gledali zidove, sklopove boja, stubišta i stepeništa i ono što dvorac Trijanon čini pravom građevinom koja oduzima dah jeste – mermer. I to mnogo mermera – arhitekta Arden-Mansari se okrene prema kralju koji je s budnom pažnjom slušao njegov govor. – I zahvalan sam Visočanstvu koje mi je dozvolio da uskladim sav taj mermer u jednu jedinstvenu građevinu koja još uvek, bar na moju žalost postoji samo na papiru. Ali ipak ovo je dan kada počinjenom s pravom gradnjom ovog dvorca, dan koji će ostati urezan u sećanju i nama, koji će biti od važnosti za naša pokolenja. I još jednom – podignuo je ruke u vazduh – hvala svima što ste ovde, što ste svojim prisustvom došli pozdraviti ovu svečanost, ovaj prikaz prvobitnog skeleta ovog dvorca.

Njegov pozdrav su svi prisutni pozdravili s burnim pljeskom. Zurili su u skelete dvorca koji nije činio svečanost milom. Takva je bila odluka kralja Luja četrnaestog koji je bio ponosan na temelje.

Održano je još nekoliko kratkih govora i kralj je rekao kako se povlače nazad u dvorac gde je trebala biti održana svečana večera i nakon toga – bal.

U kočiji koja je išla tik iza kraljeve, vozila, se markiza de Montenjon koja se hladila lepezom i sklanjala nasrtljive i proždrljive kukce sa svojih golih ruku i dekoltea, žaleći što ta junska večer nije malo hladnija, pa da je bar obukla ogrtač.

Latiničan Trijanon uskoro i pred Vama.

Do sad predstavljen u jednom obliku, biće i u drugom, pa u nekom trećem, pa i filmskom i tako dalje i tako bliže. Kada je radila intervju koji se ticao njenog sveobuhvatnog literalnog rada, i na pitanje da li je Dajana zadovoljna s triologijom Trijanon, dala je zanimljiv odgovor NE, nisam zadovoljna, nisam još došla iz Stokholma...

Sudeći po svemu, rokovi su probijeni, neće ni doći (bar ne s Trijanonom), tako da se pozdravila s tim snom, više sreće drugi put, uz druge ljude i neko drugo delo. Preostaju joj ekranizacije triologije i to je jedino što je preostalo.

U TOKU NAREDNE DVIJE SEDMICE PRVI KADROVI AMBIJENTA FILMA ''MEMOARI MRTVE BALERINE''

SLIČNOSTI I RAZLIKE ČUVENE TRIOLOGIJE

MEMOARI MRTVE BALERINE

Oznake: karpatski visovi

VOLELA SAM PREDSEDNIKA - Odlomak

            Dajana Diverno je obećala kako će u narendom periodu malo više objavljivati svoja dela koja su prevedena na neki jezik, a jedno od njih je Volela sam predsednika (napisan je također i scenario za film). Da ne bude da samo piše, piše, piše, piše.. Pa se onda svi čude - otkud odjednom toliko romana?

             *        *         *
Automobil je projurio u onom trenutku kada je mlada i lepa devojka, pokupljene kose u punđu izašla iz kuće, tačnije strčala se niz desetak stepenica i potom hitrim korakom krenula dalje. Gledala je nekoliko trenutaka za automobilom, još uvek se, nekako nehajno sećajući kako je nekad volela da uživa u pogledu na lepe kočije, konje ili da čuje udar kopita o tlo. Sada je sve to zamenio zvuk motora, pre toga je sve bilo u zvuku vriske, graje i štrajkova, s prizvukom rata i mirisom bruta.
Nije joj se mislilo o tome.
Aurora je rat ostavila iza sebe.
Da li je sve gotovo?
Bila je to 1919 godina i godina koja je obećavala mngoo toga dobrog za Mađarsku, ili za ono što se još nekim delom nazivalo Ugarska, iako je bilo jasno kako Ugarska više ne postoji. Svetsku šahovsku tablu sada su zamenili drugi igrači, pioni koji su u rukama moćnika samo radili ono što se od njih i zahtevalo. Ugarska je bila rasparčana i ostavljena iza njih.
Sada je pogledalaa prema nebu i kiši koja je počela da pada da bi potom hitrim i brzim pokretima iz svoje crne, kožne nasleđene torbe izvukla kišobran kog je odmah potom i raširila. To je uradila u onom trenutku kada se prozor iz kuhinje otvorio i njena majka Maria Janoš je proturila glavu napolje.
- Aurora!
Devojka se trgnula i okrenula prema majci koja je u ruci držala kockastu kuhinjsku krpu.
- Kaži mama!
- Pogledaj se. Čas je već sigurno počeo, a ti si još uvek ispred ulaza.
Aurora izbroja do pet pre nego što joj je konačno i odgovorila.
- Razmišljam o Ugarskoj, majko!
- Sada? – gospođa Janoš se izbeči prema njoj, potom nataknu naočari na oči i uzdahnu duboko. – I to po kiši? Hajde, brzo hitaj!
- Dobro mjako! – rekla je to devetnaestogodišnja Aurora Janoš koja je pogledala niz ulicu i potom hitrim, gipkim i kako je to ona volela da misli - baletskim hodom - krenula je dalje.
Čas je već počeo.

EKRANIZACIJE

Sigurno je kako vas gorljivo zanima šta je to što ostaje od Dajaninog interesovanja za Mađarsku? Pa reklo bi se, sve ono što je bilo i do sada, ali uz jednu jedinu izmenu - Dajana neće predstavljati Mađarsku na takmičenjima i planetarnim predstavljanjima. I to ne zato što to Dajana nije htela, baš naprotiv...
Ali ako se zanemari ta činjenica, tada dolazimo do toga da ostaju svakako brojna mađarska dela i ono što je bitno - ekranizacije tih dela. A krenućemo od čega...
Od početka!

TRIJANON - TRIOLOGIJA

Istina je kako nije krenula na takmičenje s tim, a htela je... Ali to nije razlog da se ne porazgovara o ekranizacijama. Film je u neku ruku jači adut od knjige. Dobar film je jači adut i od nagrade, tako da... Da li se nešto propustilo? Ne. Da se podsetimo ima ih tri: Trijanon, Poslednji sekund za Brašov i Volela sam predsednika. Koji će ići prvi? Koji probija led?
Neki pregovori će uslediti već za vikend.. Dajanini stari znanci iz Maađrske koje nije videla 10-tak godina, retki ljudi kojima može verovati.

Pa idemo onda, polako - od početka.


Trio.

TRIJANON - LATINIČNA VERZIJA

 22.12.2012 - VREME ZLATNE DAME

POSLEDNJI SEKUND ZA BRAŠOV - DRUGI DEO - TRIOLOGIJA TRIJANON - odlomak romana

   Kаko je Zoe Mаrinesku i reklа, dve sestre su to popodne uz priču o šetnji, krenule premа strаžnjem delu grаdа, gde se mаlo izdvojenа i okruženа šibljem i žbunovimа nаlаzilа kućа bаbe Aide, kojа je bilа stаrijа ženа, ni mаlo prijаtne spoljаšnosti, uz to je zаudаrаlа nа znoj i imаlа zаdаh iz ustа.

NJenа kućа nije bilа velikа, svegа dve sobice, jednа u kojoj je spаvаlа, а drugа u kojoj je primаlа svoje mušterije. Bilа je jedinа ženа u Brаšovu kojа je zаrаđivа nа tаkаv nаčin što je lokаlnim ruminkinjаmа proricаlа sudbinu. Ređe je primаlа mаđаrice, uz reči dа im ne trebа ništа proricаti, sem već onog što je reklа – kаko su veliki gubitnici u ovom veku! Nikаd je niko nije shvаtаo i većinа ljudi je smаtrаlа kаko pričа gluposti.

Dve sestre su krišom i hitrim korаkom išle niz ulicu, dа bi potom još bržim korаkom, skoro trčeći ušli u kuću gde je živelа bаbа Aidа, skrivаjući se izа žbunjа i šibljа. Pokucаle su nа vrаtа i uskoro ih je otvorilа stаrijа ženа oronulog izgledа s štаpom u svojim rukаmа. Gledаlа ih je nekoliko trenutаkа prepoznаjući Zoe.

– Zаr opet ti dete moje? – upitаlа ju je s glаsom koji je podrhtаvаo.

– Dovelа sаm sestru. Onа bi htelа dа sаznа štа je čekа –  hitro objаnsi Zoe.

Vrаtа su  se otvorilа i stаricа je propustilа sestre dа uđu.

Sobа kojа je bilа nаmenjenа zа primаnje mušterijа i svih koji su zаinteresovаni, bilа je nаjneobičnijа sobа u koju je Roksаnа moglа dа uđe. S belim zidovimа i šаrenim ćilimimа koji su bili prostrti, potom s dvа mаlа prozorа obojenih stаkаlа, što je celokupnom аmbijentu dаvаlo drugаčiji utisаk. Nа sredini se nаlаzio stol s četiri stolice gde se sedаlo, kаrte, dok je s strаne bilo policа s knjigаmа o mаgiji, proricаnju, kаrtаmа, kuglаmа i rаznimа bočicаmа s nekim prаškovimа koje je bаbа Aidа sprаvljаlа i prodаvаlа svojim mušterijаmа.

Devojke su sele, а bаbа ih je neko vreme posmаtrаlа upirući pri tom svoj pogled u Roksаnu Mаrinesku. Ispitivаlа je njeno lice, nа simboličаn i uobičаjen nаčin, а  ondа je selа nаsprаm njih. Gledаlа je premа Roksаni.

– Devojko, ti ne veruješ u moje reči zаr ne? – upitаlа ju je, аli i pre nego što je Roksаnа stiglа dа joj odgovori, onа se osmehnulа. – Mnogi nisu verovаli, sve dok se nije ostvаrilo štа sаm reklа... Tаd su počeli verovаti – opet se osmehnulа.

Roksаnа Mаrinesku ni sаmа nije znаlа zаšto je osetilа neku vrstu jeze kojа joj se uvlаčilа pod kožu. Iаko je sedelа mаlo dаlje od bаbа Aide, osetilа je njen miris i miris koji se širio iz njenih usаnа, а koji se mešаo s mirisom nečeg što je sigurno bio onih prаškovа u bočicаmа. Roksаnа je neko vreme posmаtrаlа i šаrenu plаvu mаrаmu kojа je bilа privezаnа oko njene glаve, kаo i veliki mlаdež kog je bаbа Aidа imаlа nа svom obrаzu. Nije ništа komentаrisаlа.

– Dаj mi ruku dete moje – poče bаbа Aidа i ispruži premа njoj ruku nа kojoj je bilo nаnizаno prstenje.

Roksаnа je nа trenutаk izmenilа brz pogled s Zoe, а potom je pružilа svoju ruku premа njoj. Bаbа Aidа je uzelа njenu ruku u svoju. Nekoliko trenutekа je posmаtrаlа njene prste i nokte nа rukаmа, kаo i oblik njene šаke i dužinu prstiju. Osmehnulа se.

– Vidim ruke koje kаo dа pripаdjаu nekom iz аristokrаtije. Prsti su ti lepi, kаo stvoreni zа umetnost i ljubаv.

Nа pomen reči ''ljubаv'' Roksаnа se zаhihotаlа.

– Moj verenik je bogаt. Živi nа Crnom moru.

Bаbа Aidа je posmаtrаlа njeno lice, а potom je opet pogledаlа u ruku. Odmаhnulа je glаvom, zаgledаnа u njene linije nа dlаnu.

– Ne vidim more, niti plаvo nebo. Vidim tvoj dlаn, ruku kojа more nikаd to more videti neće. Tvojа rukа mi kаže kаko ćeš mnogo propаtiti. Tvojа linijа vidiš – pokаzа joj nа liniju – govori o tome dа će se tvoj mlаdi sаn preseći, а potom se nаstаviti u drugom prаvcu – bаbа Aidа je nа tren sklopilа oči i svoje ruke nа grudimа kаo dа izgovаrа molitve. Potom ih je opet otvorilа i zаgledаlа se u Roksаnu. – Ti ćeš videti kuću suncа gde će se crtаti linije vekа. Ali proći će mnogo vremenа dok ne posetiš tаj sunčаni dom. Tvojа dušа će kаo mlаdа nаstrаdаti gorko, аli u moru sаmoće srešćeš muškаrcа koji će zа tebe biti drugа obаlа. Tаlаsi vаše vode će se zаpljuskivаti sve dok se ne pomešаju. Muškаrаc kog ćeš voleti, аli od kog će te deliti zrаci iz kuće suncа – bаbа je opet sklopilа oči i pomolilа se.

Roksаnа je ništа ne shvаtаjući posmаtrаlа nekoliko trenutаkа, а sve dok bаbа nаpokon nije otvorilа oči.

– Mnogo ćeš propаtiti zbog tog muškаrcа, аli tvoje ruke mi govore dа pripаdаš tom svetu gde i on, drugim obаlаmа i izа linije koju će crtаti kućа suncа – bаbа je zаtim zаćutаlа, а ondа je uzdаhnulа duboko. – Ne mogu više ništа videti. Vidim dа kućа suncа grаdi linije tvog životа, i zbog te kuće će nаrod tvog voljenog gorko pаtiti! – uzelа ju je opet zа ruku i uperilа premа njoj dug, predug pogled. – Nemoj nikаd posustаti dete moje, čаk i kаd ti bude bilo teško seti se dа pripаdаš nаrodu tvog voljenog i dа će se vаši tаlаsi pomešаti. ispustilа je njenu ruku i stаvilа je svoje ruke ispod stolа. Pogledаlа je premа Zoe. – Ostаvite pаre nа izlаzu – reklа je to poput nekog nаređenjа.

Obe sestre su se upitno pogledаle, а ondа su polаko ustаle. Zoe Mаrinesku je bilа tа kojа je u stаklenu činiju krаj vrаtа spustilа nekoliko gvozdenjаkа, а ondа su krenule nаpolje. Jedino je Roksаnа još jednom pogledаlа premа bаbi Aidi, аli bаbа je držаlа ruke nа grudimа i molilа se. Roksаnа je požurilа zа svojom sestrom, zbunjenа s tom pričom kojа joj nije bilа jаsnа i kojа joj se nije ni mаlo dopаdаlа.

Kаd su izаšle iz dvorištа jednа mlаdа ženа je skrenulа unutrа ne obrаćаjući nikаkаvu pаžnju nа dve devojčice koje su prošle krаj nje.

DA LI JE NEUSPEH SAMO ODGOĐENI USPEH?

‘’Uspeh nije konačan. Neuspeh nije fatalan. Ono što jeste bitno to je hrabrost da se nastavi’’ – Vinston Čerčil

OD TAČKE A PREMA TAČKI B UVEK POSTOJI PUTANJA. PREPREKE SE TU DA SE UKLANJAJU – ‘’Kum’’

Mnogi ljudi će drugim ljudima oprostiti sve drugo sem uspeha. Takođe put prema uspehu je posut trnjem, posebno ukoliko vam mama i tata nisu nisu uticajne osobe. Kroz početak nastajanja imena nekog umetnika, pri tom se misli na veće i svetske razmere, tada će se na putu javljati mnogo, mnogo barikada. Međutim kako se ne bi stajalo na tom putu i vodilo briga o ‘’svakom psu koji eventualno laje pa ga treba gađati praćkom’’ (kako kaže jedna izreka) tada je bitno napraviti rezime šta i kako napraviti da bi se stiglo do cilja.

Dajanin kum, inače stari prijatelj i čovek koji joj je pomogao u stvaranju romana kao što ‘’Zatvaranje kruga’’ (gde je obrađeno jednim delom bombardovanje Drezdena) često kaže kako je važno biti skroman u životu i znati kako od tačke A stići na željenu tačku B

Sve ovo govorimo kako bismo se u temi NEUSPEH JE SAMO ODGOĐENI USPEH osvrnuli na sve ono što se na Dajaninoj početnoj stazi nalazilo, i ko su sve bili ljudi koji su nailazili, dobrovoljno, potplaćeno kako bi njen uspeh samo otežavali ili odugovlačili bez razloga i objašnjenja.

Tipično kukavično ponašanje, zar ne?

BILE SU TO ORHIDEJE U ČITAONICI

Dakle, krenimo najpre od tetralogije i prvog dela Vapaj orhideje koje je objavljeno novembra 2007 godine. Prilikom želje da se napravi jedna promocija dela čija radnja se dešava u Kanadi, odnosno u Newfoundland, i gde je reč o kriminalističkom žanru od skoro 400strana, tada su počeli da odbijaju gostovanje Dajane Diverno. Na jedvite jade se tom prilikom odradila promocija u Gradskoj bibiloteci. Da bi potom već promocija na zimskom sjamu knjiga na novosadskom Spensu u decembru 2007god u potpunosti zakazala jer je kasnila više od sat i pol, gotovo dva sata jer je onemogućen početak. Smišljeno ili namerno ostaje na vama da prosudite!

ODRASTATI UZ TEKST IZ FILMA ‘’RAMBO’’

Kao deca podložni smo raznim uticajima, tako je naša Diksi strašno volela rečenicu iz filma Rambo III. Čak toliko da ju je ispisala na korice jedne svoje sveske (tekst se još uvek može naći), ta rečnica se nalazi i u romanu Marokanska princeza (pisano 2004 god) I glasi ovako: Jedan kipar je pronašao kamen, predivan kamen kog je odneo kući, i mesecima je radio na njemu, klesao ga. Kada ga je završio, pokazao ga je prijateljima koji su rekli: divan kip. Kipar je samo rekao. Ne. Nije. Taj kip je oduvek bio ovde u ovom kamenu samo je trebalo skloniti deliće. I on sam je oduvek bio borac, samo je trebalo skloniti nepravilnosti i mnogo vremena provesti u radu ...

Dakle to je rečenica o kiparu uz koju je Dajana odrastala… Ali na njenom putu od tačke A prema tački B se pojavio jedna vajar koji je želeo da vaja njen kip. Da već u samom startu nešto nije u redu bilo je jasno kad je Dajana upitala : ‘’Gde će taj kip biti postavljen?’’, dok se za svo vreme očekivalo od nje da bude bolja u pisanju, kao da već do tada nije imala tridesetak arhiviranih, neojavljenih dela .Kako je sve to manje više ličilo i na neku farsu – prevoda: Kako da ti što bolje oduzmem vreme!!, a Dajana čak do maja 2009 god kad je po nekom dogovoru kip trebao da bude otkriven nije dobila odgovor na pitanje : ‘’Gde će taj kip biti postavljen?’’, rešila je da pređe na drugi roman… Kako joj je tada sve delovalo nalik na tome da na tom putu od tačke A prema tački B neko želi da je s tim čekanjem uhvati u klopku, prešlo se na drugo delo. To se savršeno dobro objašnjava kroz poslovicu da na putu do tačke A prema tački B nema smisla svaki put gađati praćkom nekog ko bi to da ometa… Sem tog tad (leto 2009god)  je neko i upao na njen email i bez dozvole obrisao sve poruke i podatke (ne misleći kako postoji i arhiva i cd)

NEĆEŠ TI TU PISATI ‘’TRIJANON’’!!!

Kad je samo počela da piše roman triologije ‘’Trijanon’’ bilo je jasno da će se njen rad ometati i ometati. Zato je rešila da već pisanje prvog dela odradi u tajnosti, isključila je email, i radila ga u miru i tišini. Prva tri romana, tj prvi deo je završen za oko dva meseca i zaista je brilijantan. Međutim, bilo je očito malo kasnije kako se delo nekima ne dopada, ne zato što je delo dobro već zato što ga je Dajana pisala. Na njena pitanja da je neko sasluša po pitanju njenog rada ( u decembru 2010god) takođe nije bilo odgovora.. Tako da je Dajana strogo odlučila da pređe na Trianon 2, uz reči : Ako će se sada išta raditi, radiće se ono što ja hoću! Ukoliko je prvi deo neogovarajuć, postoji i broj 2’’ Odnosno da nema smisla da se hvata praćke, jer će na tom putu da izgubi vreme prema tački B…

NEUSPEO ODLAZAK NA MAĐARSKU SVEČANOST

Takođe podsetimo se šta je to što je prethodilo odlasku na mađarsku svečanost (jesen 2011) kad je nakon tog osmišljena celokupna edicija Karpatske padine. Da li se sećate najave koja je bila postavljena o mađarskim manifestacijama i o Dajani koja je želela da ih poseti. Ali uz nečiju očitu parolu, nećeš ti posetiti mađarske manifestacije – gume na Dajaninom automobilu su tog dana bile izbušene. U znak zahvalanosti, Dajana je osmislila celokupnu ediciju Karpatske padine.  Što znači da ako nije uspela da ode na mađarsku svečanost, to ne znači da kroz predstavljanje deset dela koje govore o Mađarskoj Dajana neće napraviti svečanost za sebe.

AH ŠTO VOLIM.. VOLIM.. VOLIM… BERLIN

Ljudima će se oprostiti sve drugo sem uspeha ili kako to naša književnica zna da kaže: ‘’Ne daj Bože da u očima drugih slučajno uspem,da se slučajno probijem!’’

Planiran je odlazak u Budimpeštu u martu 2012god, na žalost odgođen i potom smenjen s dnevnog reda. Postavljen je bolji plan odlaska u Berlin. Međutim da li to nekim ljudima smeta i to je otvoreno pitanje. Dok je tokom zime 2011godine bila u Beču Dajana je počela da razmišlja o izdavanju romana na nemačkom jeziku u Austriji ili Nemačkoj. Dva-tri romana su u igri (o tom će biti posebno reči još) i pitanje je samo odgovarajući prevodilac kao i prekucavanje teksta. Međutim da neko hoće da i to zakoči bilo je vidljivo već pre nekoliko dana, kad je Dajana uviđajući o čemu se opet radi morala da zove svog venčanog kuma kako bi rešila sve neodumice povodom romana Vilhelm Gustlof (da se podsetimo kum je pomogao za četvrti deo tetralogije) i nekih potpitanja vezanih za Nemačku.. Očito ništa bez dobrog kuma. A kako biste od tačke A stigli prema tački B bitno je imati dobrog savetnika.

NISAM BALVAN, VEĆ SAM ŠUMA!

Nakon ovih par primera jasno je da je Dajana nekima balvan u oku i da će učiniti sve živo i neživo da je ugnjetavaju i osporavaju, gaze i blate. Sama Dajana kaže kako je začuđena za čega se sve neki ljudi prodaju i da je zgrožena nad svim tim. Jasno je da je njen put od tačke A prema tački B određen, a kako se i sama ne obazire previše na to šta drugi misle jasno je kako će stići do cilja. Da li će se to nekim ljudima svideti ili ne, to je stvar o kojoj se može raspravljati na sedeljkama. Uviđajući da se ponekad ne može raditi s nekim ljudima Dajana takve projekte odlaže na par godina  i hrabro korača i ide dalje, svesna da je jedina snaga koju ima, njena vera u sebe i rad.

MONODRAMA ''POSLEDNJI SEKUND ZA BRAŠOV'' ILI KLASIČNA PREDSTAVA

Monodrama ''Poslednji sekund za Brašov'' je već bila izvođena par puta, bio je to scenski prikaz istoimenog romana. Ulogu madam de Montespan je odglumila Dajana Diverno, i rekli bismo kako je ovo jedna od njenih najtežih uloga koju je  iznela na sceni. Razmatra se ponovno postavljanje monodrame ''Poslednji sekund za Brašov'' u vidu scenske prezentacije, mada nije isključena mogućnost niti manje predstave.

POSLEDNJI SEKUND ZA BRAŠOV - latinična verzija dela

Rekli bismo jedan  od najdražih romana Dajane Diverno jeste ovaj istorijski roman, drugi deo čuvene triologije, deo kog je pisala s toliko žara i emocija i kog ceni. Uskoro u latiničnoj verziji, a mi ćemo moći opet da se podsetimo lika kao što je Roksana Marinesku. Dajana Diverno je odlgumila monodramu ''Poslednji sekund za Brašov'' gde je glumila lik madam de Montespan (ovog puta je bila u plavoj haljini). I sigurni smo kako nikog neće više usrećiti ovaj roman koliko nju (što se same triologije tiče više reči uskoro o mađarskim prevodima)

LOGO TRIOLOGIJE TRIJANON

Predivna žena za predivne romane....

Malo smo se odmorili od triologije Trijanon, ali svakako ćemo se opet podsetiti kako sve to zvuči i šta se sve novo sprema
Logo triologije prikazuje Dajanu koja kaže kako je divan osećaj nakon toliko vremena provedenih u pisanju, videti ovaj logo

ROMAN ''PROLEĆE''

Porodična tema Dajane Diverno. Sve o dedi Ištvanu i o borbi za Madjarsku kraljevinu. Roman je prožet sa vrlo, vrlo mnogo emocija i dopunjen je slikama, kao i podacima o Miklošu Hortiju.

 
Dela KARPATSKIH VISOVA nisu upotpunjena

niti su još ubačena na internet strane www.trianon-dianna.yolasite.com

SAJTOVI U NAJAVI

Dajana Diverno zaista nikad ne miruje. Ona je kao okean koji naizgled mirna, skriva razne stvari i misterije o kojima ljudi ni ne misle.
Ovih dana su aktelni razgovori o dva sajta koja smo već najavljivati.
Prvi vam je već poznat www.trianon-dianna.yolasite.com odnosno www.trianon-dianna.com



Drugi sajt je sajt o kom smo pisali tokom juna 2011 godine, reč je o nemačkom sajtu Dajane Diverno koji će najverovatnije nositi naziv
www.dianna-divernoe.de

VAŠA ISTORIJA, NIJE I NAŠA ISTORIJA

 Reći da ''Vaša istorija nije naša istorija'' jeste nešto što bi bilo kome razumnom delovalo kao normalna stvar. I logično da postoji RASCEP između shvatanja istorije naroda s područja Vojvodine koji je bio deo domovine zvane Austro-ugarska monarhija (Dajanina večita, najdraža tema) i onih s druge strane Dunava koji su pripadali Kraljevini Srbiji koja je dugo vremena bila pod vlašću Otomanskog carstva. Doduše neki pojedinci ni danas to ne mogu da shvate
Tako da Dajana dobija pisma, pozive, poruke koje upućuju da se:
- okane teme Austro-ugarske monarhije
- da teme neće dobro proći
- da je niko sem Boga neće podržati
- ko je uopšte ona, (odrastala je ovde? pisala ćirilicom? pripadala drugom narodu!) pa da piše o toj Austro-ugarskoj monarhiji koju uvek s osmehom naziva svojom domovinom
- kako uopšte može da temu Austrije i Ugarske trpa u isti koš?
- i kakva je to priča o novčiću Kraljevine Mađarske i Miklošu Hortiju!
itd... itd...

U tekstu koji je bio objavljen na ovim stranama gde smo govorili o prevodima i latiničnim verzijama, a da se časkom podsetimo

Sada mi preostaje samo nezaustavljiva želja da reč o romanu proširim na razne načine - kaže Dajana - velika želja mi je da ih vidim ekranizovane. Dalje što se prevoda tiče, roman ''Volela sam predsednika'' se postupno i polako prevodi na ruski jezik, a dok je prevod glomaznog prvog dela trenutno u zastoju iako je reč o mađarskom prevodu. Zanimljivo je to kako je Dajanin omiljeni deo upravo onaj drugi Trijanon 2 - Poslednji sekund za Brašov, mada ni sama ne zna zašto ga baš toliko voli. Pitanje je vremena kada će se romani naći prevedeni na francuski i engleski jezik.'Ponekad poželim''' - kaže Dajana '' da je tu reč o samo jednom romančiću od 100 strana. Tada bi sve bilo mnogo prostije, međutim htela sam da to bude roman koji oslikava deo istorije o kom nismo učili u vojvodjanskim školama, iako je to bio deo naše istorije koji nam je uskraćen. Da, na veliku žalost - uskratili su nam ga i učili smo istoriju koja nije bila naša!''

Dajana govori o tome da je učila istoriju koja nije bila njena, prava istorija njenog naroda je bila pokrštena bahato, a sve što je bilo ugarsko se krčmilo u nešto što nema veze s istinom.
Istoriju nam pišu pobednici, ali onda je istorija napisana  neshvatljujućim jezikom. Jer nije toliki problem shvatiti i prihvatiti da je ovaj narod deo Austro-ugarske, deo Evrope i da uveliko želi da se tamo vrati, koliki je problem shvatiti sve ove koji sputavaju povratak ovog naroda u svoju kolevku. A vremenom će se, kako kaže Dajana u svojim viđenjima, svakako vratiti stari sjaj Ugarske.
 A pred nama je vreme i rad.


Najzanimljivija je bila Dajanina izjava:
''Neki bi najradije da me vide kako dižem ruke od svega, kako ostavljam sve to s strane i kažem P-r-e-d-a-j-e-m  s-e! Žao mi je, ali bojim se da te reči u ovoj sezoni neće još čuti. Tek kad i poslednji Trijanon bude bio ekranizovan i kad budem dobila SVE filmske i književne nagrade, i kad sve to bude prihvaćeno s svih strana, onda ću reći: ''Eh sad je stvarno gotovo! Predajem vam malo ovu temu!''

TRIJANON NA NEMAČKOM?

Delikatna tema Trijanona i triologije prvog dela ima naznaka da bude prevedena na nemački jezik. Šta o ovoj temi kažu Nemci je pitanje na koje ćemo pokušati dati pravi odgovor, ali za sada ima velike šanse da se prvi deo nađe na nemačkom jeziku. Raspad Austro-ugarske monarhije jeste tema  o kojoj se mogu pisati eseji, romani i edicije, a koliko poznajemo Dajanu Diverno - tema monarhije jeste jedna od njenih najdražih tema. Za sada je kroz svoja dela obradila temu raspada Ugarske, tek u jednom dotičući temu raspada Austrije.
Za sada je još uvek aktuelna tema prevoda dela na mađarski jezik.

DRUGA RUNDA TRIOLOGIJE

AUDICIJA ZA ''TRIJANON'' USKORO

Ko će glumiti lik Veronike Dunafalvi?

Do sada je u trci za ovu ulogu bila Valentina, mada se nameće pitanje još dve glumice. Pozdano se zna samo to da će Dajana kao i Alfred Hičkok sigurno biti

statista koji u jednoj ili dve sekunde prođe ispred kamere.

O svemu tome, više vesti uskoro a nadamo se i da će Valentina pristati na to da nam da intervju kog bi objavili na ovim stranama. Biti sportista nije lako, a još posebno ukoliko se bavite s nekoliko različitih vrsta sportova kao i Valentina.

NOVE FOTOGRAFIJE DAJANE DIVERNO KOJE PRATE ROMAN ''POSLEDNJI SEKUND ZA BRAŠOV'' (Slike za sve verzije i za sve prevode) 

POSLEDNJI SEKUND ZA BRAŠOV - LATINIČNA VERZIJA

EKRANIZACIJA TRIJANONA

Datum: 01.10.2011

Uvek je prvi film film po kom se ljudi pamte – često kaže Dajana Diverno. Nekoliko scenarija na osnovu sopstvenih knjiga ima iza sebe, mada nije ništa veće pravila s njima. Čak ni po pitanju ''Marokanske princeze'', jedino je na osnovu romana ''Francuski poljubac'' odrađena izuzetna predstava koja je bila prikazivana nekoliko puta širom zemlje.

Roman ''Trijanon'' je zapravo prvi deo istoimene triologije. Pisan je tokom leta 2010 godine, u roku od dva meseca i osvrće se na deo mađarske istorije kada je potpisan Trijanonski mirovni sporazum.  U glavnim ulogama ekranizacije ovog dela bi se našli sledeći likovi:

Veronika Dunafalvi,

 Sebastijan Arpad,

Brižit Arpad,

 Robertini,

 tetka Rebeka,

Elza Dunafalvi,

Laslo Dunafalvi, Kralj Luj XIV, Markiza de Montespan, Jozef Habzburški, Carica Marija Terezija, gospođa Bardeli...

Ovo je roman koji je pisan u tri knjige i iz čitave triologije je ujedno i najobimniji. Iako bi se dalo zaključiti kako autorka najviše voli Trijanon 2 ili ''Poslednji sekund za Brašov'' što se vidi već po tom što je taj roman prvi predstavljen pred čitalačkom publikom ( a ujedno i manjom scenskom obradom), jasno je da će ''Trijanon'' biti taj koji će se ekranizovati prvi.  Pre svega, objašnjava Dajana Diverno, Trijanon je mnogo prostiji od ''Poslednji sekund za Brašov'' iako ne deluje tako. ''Poslednji sekund za Brašov'' ima više akcije, istorije, prepliću se tri-četiri zemlje i zahteva se veća spremnost glumaca, što se za sam ''Trijanon'' ne bi moglo reći jer je ''Trijanon'' drama, doduše drama s primesama kriminalistike.

Možemo svima koji budu učestvovali u ekranizaciji ovo dela da poželimo mnogo sreće, a ujedno i da kažemo kako će to biti istorijski trenutak našeg maestra Dajane Diverno.

Film ''Trijanon'' će biti film u trajanju od dva sata.

Ovih dana će se znači tačan datum prve audicije, a to ćete moći pronaći na ovim stranama.

VOLITE DA GLUMITE...

VOLITE ISTORIJSKE FILMOVE...

VOLITE MAĐARSKU?

Više reči uskoro

O PREVODIMA I O LATINIČNOJ VERZIJI TRIOLOGIJE ''TRIJANON''

Napisati ediciju koja pripada triologiji Trijanon, zaista je smeo poduhvat. Na izvestan način dotična triologija oslikava i istoriju predaka književnice Dajane Diverno, oslikava sve ono što se ticalo poredka Nove Evrope. U romanu Trijanon je lik impulsivne Veronike Dunafalvi, u romanu ''Poslednji sekund za Brašov'' upoznajemo Roksanu i grofoviju Diner iz Beča, a u romanu ''Volela sam predsednika'' srećemo se s balerinom Aurorom i prodajom Aljaske Amerikancima, Staljinom, Sergejom Jesenjinom, Sofijom Tolstoj, stvaranjem Slovačke...

Dela koja bi bilo koji izdavač, ne samo u regionu već i šire, poželeo da ima u svom asortimanu. Dajana Diverno kaže kako se našla pred mnogim pritiscima dok je pisala prvi roman iz ove verzije. Bile su to ucene i tome slično (zanimljivo je da ucene i vešto režirani pritisci i sada traju, kao da se ovde ne sme reći ''Ja sam Mađarica'') - kaže Dajana - zato sam jednostavno isključila sve oko sebe takoreći kako bih uspela u svom naumu a to je da prvi deo bude upravo u tri knjige, kao neka vrsta pokazatelja onog što dolazi. Zahvaljujem se tako novinama Magyar jelen koje su mi objavljivanjem teksta o romanu dale podstrek da idem dalje, uprkos svim teškoćama u kojima sam se našla.

Sada mi preostaje samo nezaustavljiva želja da reč o romanu proširim na razne načine - kaže Dajana - velika želja mi je da ih vidim ekranizovane. Dalje što se prevoda tiče, roman ''Volela sam predsednika'' se postupno i polako prevodi na ruski jezik, a dok je prevod glomaznog prvog dela trenutno u zastoju iako je reč o mađarskom prevodu. Zanimljivo je to kako je Dajanin omiljeni deo upravo onaj drugi Trijanon 2 - Poslednji sekund za Brašov, mada ni sama ne zna zašto ga baš toliko voli. Pitanje je vremena kada će se romani naći prevedeni na francuski i engleski jezik.

''Ponekad poželim'' - kaže Dajana '' da je tu reč o samo jednom romančiću od 100 strana. Tada bi sve bilo mnogo prostije, međutim htela sam da to bude roman koji oslikava deo istorije o kom nismo učili u vojvodjanskim školama, iako je to bio deo naše istorije koji nam je uskraćen. Da, na veliku žalost - uskratili su nam ga i učili smo istoriju koja nije bila naša!''

TRIJANON

U prijatnom ambijentu Bash-kuće je bilo održano književno veče Dajane Diverno. Ovim putem je predstavljen njen deveti po redu roman Trijanon. O delu i autorki je govorio recenzent Sredoje Topalović, a uvodnu reč je rekao moderator poetskih večeri Laslo Tot.

Roman i delo Trijanon pripada ediciji Karpatski visovi, edicija je posvećena mađarskom kralju Ištvanu.

Gde je magija tu je i imaginacija, gde je istorija tu je i politika  a iza svega ovoga su neobične i surove sudbine ljudi. Za ovaj svojevrsni literalni amalgam Dajana Diverno stvaralačku potku prostire od vremena francuskog kralja Luja XIV i izgradnje istoimenog Versaljskog dvorca preko Habzburške monarhije do Ugarske prestonice, odnosno Mađarske u novonastalim granicama 20-tih godina prošlog veka. Ovo delo iz tri knjige, u četrdeset i četiri poglavlja može se podeliti u dve celine.

Opredeliti se za ovako delikatnu temu u isto tako delikatnom vremenu i prostoru razume se podrazumeva: hrabrost, odvažnost, upornost, stvaralačku slobodu, invetivnost. Svaki narod tokom svoje istorije imao je i ima svoj Trijanon, jer vekovi pre Trijanonskog sporazuma, kao i vek stvaranja korespondiraju s današnjicom.

Upravo kao i istorija i misterija istoimenog zamka Trijanona, kao sinonima za novoostvarene granice Evrope u ovom slučaju današnje Mađarske, i kao takvog možemo posmatrati s više aspekata:

- iz ugla političko-istorijskog trenutka

- kao političku sagu

- u ravni današnjih akutelnih događaja

- kao alter-ego autorke i tako redom.

Saobražena s Trijanonom jesu još dva romana: Poslednji sekund za Brašov i Volela sam predsednika.

Dajana Diverno je tokom ove večeri izjavila kako sva tri romana: Trijanon, Poslednji sekund za Brašov i Volela sam predsednika predstavljaju triologiju Trijanon, jer sva tri dela govore o raspadu Ugarskog kraljevstva i bave se različitim područjima: Mađarskom, Vojvodinom, Rumunijom, Slovačkom i Rusijom u periodu od 1918 do 1925 godine. Kroz ova dela triologije briljiraju čak i istinske istorijske ličnosti kao Kralj Luj XIV, madam de Montespan, Carica Marija Terezija, Jozef Habzburški, Josif Staljin, Sergej Jesenjin, grof Mihalj Karolj, Ante Posavec....

Fotografije- Kendereši Vilmoš

Dajana Diverno u Klubu KCK u Kruševcu

Predstavljajući svoja dela u Kulturnom centru Kruševac 2. Jula 2011 godine Dajana Diverno je i ovog puta prezentovala samo mali deo svog stvaralačkog opusa. Najpre je bio prezentovan scenski prikaz dela ''Poslednji sekund za Brašov'', da bi potom Dajana predstavila i deo svog poetskog stvaralaštva.

U predstavi ''Poslednji sekund za Brašov'', monodrami glumi s Draganom Berberovićem, koji je glumio rumunskog opakog kradljivca skupocenog kraljevskog nakita, dok se Dajana pojavila u ulozi madam de Montespan.

U drugom delu večeri govorila se poezija Dajane Diverno. Najpre je nekoliko reči o romanu ''Zabranjena ljubav'' rekao Spasoje Ž Milovanović. Pesme Dajane Diverno recitovala je i brilijantna Jelena Đorđević.

Ove večeri je predstavljen i maleni opus duhovnog, poetskog stvaralaštva Dajane Diverno.

TRIANON - SVE O DVORCU, KNJIZI, NOVOSTIMA

 Najnoviji roman - triologija Dajane Diverno bavi se temom Trijanonskog mirovnog sporazuma, dvorca, istorije mađarskog naroda. Na stranama ovog sajta ćete moći pronaći sve o knjizi, vestima, dvorcu, prevodima, književnim večerima, ali takođe sajt je otvoren i za one koji su posetili Trijanon i koji bi voleli da negde prikažu svoje slike i utiske

         Promocija romana Trijanon i Poslednji sekund za Brašov u Subotici u Baš kući dana 24. Avgusta 2011 u 20h.

Moderator večeri jeste pesnik Laslo Tot